О Високом судском и тужилачком савјету БиХ

Устав Босне и Херцеговине, усвојен 1995. године, у преамбули, и у бројним члановима, декларише Босну и Херцеговину (БиХ) као правну државу која сваком лицу гарантује право на правично саслушање у грађанским и кривичним стварима, те обавезује све судове, установе, органе власти да примјењују људска права и основне слободе. 

У јулу 1998. године, Савјет безбједности Уједињених нација је дао овлаштење за успостављање Пројекта процјене судског система у оквиру њихове мисије у БиХ. Сврха овог пројекта је била »надзирати и процјењивати судство у Босни и Херцеговини«. Тринаест извјештаја који су припремљени у оквиру овог пројекта су показали да је потребно извршити реформу правосудног система у БиХ. Исте године је Савјет за имплементацију мира усвојио Декларацију којом се захтијевало ”усвајање законâ чија је сврха постизање независног и непристраног правосуђа, који би се фокусирали на именовања судија и тужилац, на адекватне плате и објективне стандарде именовања судија и тужилаца, а који би били у складу са европском демократском праксом и промовисањем мултиетничког правосуђа у цијелој БиХ.” 

Пројектом процјене судског система, који је окончао свој рад крајем новембра 2000. године, закључено је како правосудни систем у БиХ није независан. Савјет за имплементацију мира и високи представник су се у јулу 2000. године сложили да се формира Независна правосудна комисија како би подржали реформу правосуђа и унаприједили владавину права. Независна правосудна комисија је била формално успостављена одлуком високог представника од 14. марта 2001. године. Рад ове Комисије може се подијелити у три фазе: у првој фази је главни приоритет била израда стратешког плана, друга је била фокусирана на реструктурисање правосудног система и процес поновног именовања судија и тужилаца, а завршна фаза је била усмјерена на успостављање једног Високог судског и тужилачког савјета на нивоу БиХ (ВСТС БиХ) и претварање Независне правосудне комисије у Секретаријат тог истог Савјета. 

Обзиром да је Устав БиХ предвиђао постојање два ентитетска и један државни савјет, радило се на доношењу амандмана на Устав и тежило ка успостављању јединственог савјета. Савјет министара БиХ је уврстио успостављање једног ВСТС-а у свој програм за имплементацију Студије изводљивости Европске комисије и утврдило да је рок за потписивање споразума о преношењу надлежности 31.12.2004. године. Савјет је такође идентификован као један од најважнијих приоритета у реформи владавине закона Канцеларије високог представника за прву половину 2004. године.  Високи судски и тужилачки савјет БиХ је основан 1. јуна 2004. године, Законом који је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине усвојила у мају 2004. године. Томе је претходио Споразум о преношењу одговорности Федерације БиХ и Републике Српске из марта исте године.  Успостава ВСТС-а БиХ био је један од првих испуњених услова ка започињању преговора о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Босне и Херцеговине,  а задатак Савјета је да подржава босанско-херцеговачко правосуђе на његовом путу ка Европској унији и њеним стандардима.

Данас је ВСТС БиХ самостална, независна и функционална институција чија је кључна задаћа обезбиједити ефикасно, непристрано и професионално правосуђе у Босни и Херцеговини.

Законом су утврђене сљедеће надлежности Савјета:

• именовање судија, тужилаца и стручних сарадника,
• дисциплинска одговорност судија и тужилаца,
• правосудна управа и статистика,
• буџети правосудних институција,
• надзор над стручним усавршавањем,
• увођење информационо-комуникационих технологија,
• провођење и координирање реформских активности у правосудном сектору у БиХ. 

Високи судски и тужилачки савјет БиХ уједно је и регулационо тијело на нивоу Босне и Херцеговине које успоставља етичке и професионалне стандарде за правосудну професионалну заједницу.

Високи судски и тужилачки савјет БиХ тренутно чини 15 домаћих чланова који се бирају у складу са чланом 4. Закона о ВСТС-у  БиХ. Савјет је сачињен од шест судија, пет тужилаца, два представника извршне и законодавне власти и два представника ентитетских адвокатских комора.