Оснивање суда
ГРАМАТА О ОКРУЖНОМ СУДУ У БАЊАЛУЦИ
1494-1878.године
Бањалука, први пут се спомиње 1494.године. Нема потврдних података о судсву у вријеме босанске самосталности. Бањалука је мјесто, гдје су се сукобљавали политички, вјерски и економски интереси истока и запада, а због непросвећености у овим крајевима никад се није примјењивало римско право, а ни Душанов законик из сусједне Србије. Спорови су се рјешавали примјеном обичајног права и судио је суд добрих људи, а код тешких дјела важило је право јачег односно лукавијег.
Доласком турске власти 1528.године стање се није битно измјенило. Турци су били ратнички народ и нису били вјешти организатори државне управе. Тачних података о броју становника нема, жене се нису пописивале, и ако су постојали подаци о попису они су непоуздани. У то доба насеобине су се дијелиле на градове. Већина градова је имала своје тврдјаве и џемате, котаре – општине и села – махале. Управа града је била повјерена капетану.
Примјењивало се шеријатско право.
Период 1878 до 1918. године
Босну и Херцеговину су 1878. године, окупирале снаге Аустроугарске војске. Службеници турске управе напуштали су своје положаје и бјежали у Турску. Аустроугарски официри су заузимали положаје управника и судија. Аустроугарска власт је била незадовљна постојећим стањем и уводила је државну организацију, по узору на друге еврпске државе. Прије доношења закона анкетирали су становништво и прописе постепено прилагођавали свим конфесијама, кодификовали законе, извршили прецизан попис становништва, увели контролу прехрамбених производа, ветеринарства, здравства, школства и тако 1881. године, основали ОКРУЖНИ СУД У БАЊОЈ ЛУЦИ. Мјесна надлежност тог суда је покривала: Сеоски котар Бањалука, Градски котар Бањалука, Дервенту, Бос. Дубицу, Бос. Градишку, Бос. Нови, Котор Варош, Приједор, Прњавор и Тешањ. Окружни суд је водио првостепене поступке у кривичним и грађанским стварима, и одлучивао о жалбама на одлуке среских судова. Другостепени суд за Окружни суд у Бањалуци био је Врховни земаљски суд за БиХ у Сарајеву. Окружни суд у Бањалуци након формирања је имао 8 запослених. Сви приликом запослења су полагали заклетву Његовом величанству Владаоцу и Господину Јосифу Првоме, Цару Аустријском, краљу Чешком и апостолском краљу угарском, пред предсједником суда у присуству свједока.
Како у граду није било адекватне зграде, изнајмљена је кућа газде Бабића, гдје је смјештен први Окружни суд у Бањалуци 1881 године, и остао до 1889.године. Од 1889.године преселио у већу кућу Рагиббега Džинића. до 1896. године, кад је изградјена нова велелепна зграда Окружног суда Бањалука
1918 – 1941. године
По закону о уредјењу редовних судова за Краљевину Срба, Хрвата и Словенца постојали су следећи редовни судови: срески, окружни, трговачки, апелациони и Касациони суд. За цијелу краљевину постојао је један Касациони суд са сједиштем у Загребу и седам Апелационих судова са сједиштем у Београду, Загребу, Новом Саду, Скопљу, Љубљани, Сплиту, Цетињу и Сарајеву. Сарајевски Апелациони суд је био другостепени за Окружне судове Бањалука, Бихаћ, Мостар, Сарајево, Травник и Тузла. Окружни суд Бањалука је био мјесно надлежан за Среске судове Бањалука (за град и срез), Дервента, Бос.Дубица, Бос. Градишка, Бос.Нови, Котор Варош, Приједор, Козарац, Прњавор, Тешањ, Бос. Брод, Среску испоставу Бос. Костајница и за општину Грдановац. Окружни суд је водио првостепене поступке у грађанским и кривичним стварима, који су били законом прописани, доносио другостепене одлуке по жалбама на одлуке среских судова и водио стечајне поступке. Судије је именовао Краљ Краљевине СХС, на приједлог Министра правде. По закону судија је морао бити старији од 26 година, да је као редовни слушалац завршио правни факултет, положио судијски или адвокатски испит и да је испуњавао законске услове за државну службу. Судије су полагали заклетву Краљу Краљевине СХС, обучени у службене хаљине које су носили на свим расправама и претресима. Судило се у вијећу. Жене нису могле бити биране за судију. Број запослених 1930. године је био 30, а 1940. године, 40.
Предсједници Окружног суда у Бањалуци, у овом периоду су били Емил Навратил, Милосав Путник и Јован Старовић
1941 – 1945. године
У другом свјетском рату 1941.године Силе осовине су окупирале БиХ и припојиле Независној држави Хрватској. НДХ Министарство правосуђа и богоштовља промијенило је назив Окружног суда у Бањалуци у Судбени стол Бањалука.
Предсједник судбеног стола 1941.године био је Фердо Стилиновић.
1945 – 2009.године
Законом о уредјењу народних судова 1945.године, одредјена је надлежност редовних судова: срески, окружни, републички врховни судови народних република, Врховни суд Војводине и Савезни суд ДФРЈ.
Надлежност окружних судова је да врше надзор на подручним среским судовима, рјешавање у првом степену кривичним стварима за тежа крив.дјела и у грађанским стварима: имовинско правне спорове у којима је тужена установа или предузеће, брачне спорове и спорове о рудничким и поморским правима, те по жалбама на одлуке среских судова. Судије су судиле појединачно и у вијећима. Предсједника суда и судије су бирали скупштине окружних народних одбора на вријеме од 5 година. Пресуде су се доносиле у име народа.
Законом о судовима од 1954.године, судије Врховних судова Република и Окружних судова бирани су на приједлог Извршног вијећа или одредјеног броја посланика Народне скупштине република. Територијална надлежност Окружног суда Бањалука је била за подручје Среских судова Бањалука, Бос. Градишка и Котор Варош, а 1958.године проширена и на територију Прњавора и Српца.
Указом 7.4.1965. године, је проглашен Закон о оснивању, укидању, подручју и сједишту судова. Укинути су сви срески судови и преименовани у Општинске судове. Окружни суд Приједор је припојен Окружном суду Бањалука. Одредјена је надлежност Окружног суда Бањалука за подручје Општинског суда Бањалука, Бос. Градишка, Бос. Дубица, Бос. Нови, Бугојно, Гламоч, Јајце, Кључ, Котор Варош, Мркоњић Град, Прњавор, Приједор, Сан. Мост и Србац.
Како је постојећа зграда суда постала неусловна то је 1967.године изградјена и касније усељена нова заграда у којој се и данас суд налази.
Законом о редовним судовима 1986.године, од 1.1.1987. године до 31.12.1996. године био је промјењен назив Окружни суд у Виши суд Бањалука. Овим законом није се мијењала битно ни стварна ни мјесна надлежност суда, само је Основни суд у Бугојну који је до тад био под јурисдикцијом Окружног суда Бањалука припојен Окружном суду Зеница.
Законом о судовима и судској служби 2000.године који је донијела Народна Скупштина Републике Српске основани су: основни, окружни и Врховни суд Републике Српске.
Закон о судовима РС донесен 2004.године, којим је одредјена мјесна надлежност Окружног суда Бањалука за подручје Основног суда Бањалука, Градишка, Котор Варош, Приједор, Прњавор, Нови Град и Мркоњић Град.
Законом о судовима
Републике Српске донесеним 2012. године, одређена је мјесна надлежност Окружног
суда у Бањалуци за подручја основних
судова у Бањалуци, Градишци, Котор Варошу, Приједор, Прњавор, Нови Град,
Мркоњић Граду и за основне судове у Лакташима, Српцу и Козарској Дубици под
посебним условима. Измјенама наведеног закона из 2015. године и 2017. године, одређена
је мјесна надлежност Окружног суда уБањалуци за подручја основних судова у Бањалуци, Градишци, Котор
Варошу, Прњавор, Мркоњић Граду и за основне судове у Лакташима и Српцу под
посебним условима.
Стварна надлежност овог
Суда је да у првом степену суди за кривична дјела за која је законом прописана
казна затвора већа од 10 година или дуготрајни затвор, да поступа у току
истраге и након подизања оптужнице у складу са законом, да суди за кривична
дјела за која је Суд Босне и Херцеговине пренио надлежност на окружне судове, да
одлучује у управним споровима и то према сједишту првостепеног управног органа,
као и о захтјевима за заштиту слобода и права утврђених уставом, ако су такве
слободе и права повриеђена коначним појединачним актом или радњом службеног
лица у органима управе, када за заштиту
тих права није обезбијеђена друга судска заштита, да у другом степену одлучује
о жалбама против одлука основних судова, те другим редовним и ванредним правним
лијековима, а у склопу осталих надлежности да рјешава сукоб надлежности на
свом подручју, одлучује о преносу мјесне надлежности, одлучује о брисању
осуде и престанку мјера безбједности и правних посљедица осуде, одлучује о
молбама за помиловање , признање одлука страних судова, страних трговачких
судова и страних арбитража, пружа
међународну правну помоћ, одлучује о правним лијековима против одлука својих
вијећа када је то законом одређено и врши друге послове одређене законом.
Законом о сузбијању
организованог и најтежих облика привредног криминала донесеним 2006. године, у
оквиру Окружног суда у Бањалуци формирано је Посебно одјељење за
организовани и најтеже облике привредног криминала, док је доношењем Закона о
сузбијању корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала из
2016. године, у саставу суда основано Посебно одјељење за сузбијање
корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала које је
надлежно на цијелој територији Републике Српске.
Именовање, разрјешење и
број судија у Републици Српској утврђује Високи судски и
тужилачки савјет Босне и Херцеговине. Судије полажу заклетву пред предсједником
Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине. Судије приликом
суђења и објављивања одлука носе судијске тоге. Пресуде се доносе у име
Републике Српске.
Окружни суд у Бањалуци
је имао снажан утицај на усавршавање младих правника – судијских приправника,
који су стасали у веома добре и стручне носиоце правосудних функција у
свим инстанцама.
Предсједници Окружног
суда Бањалука у овом периоду су били: Рајко Половина, Ђуро Сабљић, Мирко
Ивезић, Његослав Милић, Јово Росић, Бранислав Косић в.д. Ненад Балабан,
Милорад Новковић и Марија Аничић – Згоњанин.
- 1 - 1 / 1
- 1