Вијеће Окружног суда у Требињу, након одржаног јавног претреса за изрицање кривичноправне санкције и прихваћеног споразума о признању кривице, донијело је дана 2.12.2025. године и јавно објавило пресуду којом је оптуженог Божа Мишковића из Требиња огласило кривим за почињено кривично дјело Убиство у покушају из чл. 124. ст. 1. Кривичног законика Републике Српске, у стицају са кривичним дјелима Угрожавања сигурности из чл. 150. ст. 1. Кривичног законика Републике Српске у вези са чл. 37. истог законика и Тјелесне повреде из члана 131. ст. 1. Кривичног законика Републике Српске у вези са чл. 37. истог законика, те га је примјеном одредби о стицају, осудило на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 1 (један) мјесец, у коју казну му је урачунато вријеме проведено у притвору. Истовремено, вијеће је оптуженог Алексу Кисића из Требиња огласило кривим због кривичног дјела Угрожавања сигурности из чл. 150. ст. 1. Кривичног законика Републике Српске у вези са чл. 37. истог законика, у стицају са кривичним дјелом Учествовање у тучи из члана 135. став 1. Кривичног законика Републике Српске и изрекло му јединствену новчану казну у износу од 5.500,00 КМ, коју је оптужени дужан платити у року од мјесец дана од дана правоснажности пресуде, а у коју казну му је урачунато вријеме проведено у притвору.

Закљученим споразумом оптужени Божо Мишковић је признао наводе оптужбе да је у ноћним часовима 30/31.05.2025. године у Требињу, покушао лишити живота једно малољетно лице, угрозио сигурност другог малољетног лица озбиљном пријетњом да ће га лишити живота и тјелесно повриједио оштећеног П.В.. Оптужени Алекса Кисић је закљученим споразумом признао наводе оптужбе да је учествовао у тучи у којој је једном малољетном лицу нанесена тешка тјелесна повреда и угрозио сигурност другом малољетном лицу озбиљном пријетњом да ће га лишити живота. Оба оптужена лица су се у вријеме извршења дјела налазила у стању смањених способности да схвате значај својих дјела и умањених могућности да управљају својим поступцима, али не у битној мјери, свјесни својих дјела чије су извршење хтјели и свјесни да су њихова дјела забрањена.

Жалба против ове пресуде није дозвољена у дијелу који се односи на кривично-правну санкцију.