Врховни суд ФБиХ је дана 26.01.2026. године донио рјешење број 03 0 К 026324 26 Кж, којим је, дјелимичним уважењем жалбе кантоналних тужитељица из Тузле и бранитеља осумњичених М.Б. и З.Р.Х., укинуо рјешење Кантоналног суда у Тузли број 03 0 К 026324 26 Кв 2 од 14.01.2026. године о продужењу притвора према тим осумњиченим из основа члана 146. став 1. тачка д) Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине (ЗКП ФБиХ) и предмет вратио Кантоналном суду у Тузли на поновно одлучивање.

Истрага против осумњиченог М.Б. се води због основане сумње да је учинио кривична дјела Тешко кривично дјело против опће сигурности људи и имовине из члана 328. став 2., Изазивање опће опасности из члана 323. став 2., у вези са ставом 1. и у вези са чланом 31., Злоупотреба положаја или овлашћења из члана 383. став 3., у вези са чланом 55., а све у вези са чланом 54. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине, а против осумњичене З.Р.Х., истрага се води због основане сумње да је учинила кривична дјела Тешко кривично дјело против опће сигурности људи и имовине из члана 328. став 2. и Изазивање опће опасности из члана 323. став 2., у вези са ставом 1. и у вези са члановима 31 и 54. Кривичног закона Федерације Босне и Херцеговине.

Одлучујући по жалби кантоналних тужитељица, Врховни суд ФБиХ је нашао да Кантонални суд у Тузли у побијаном рјешењу није дао разлоге због којих је закључио да се истражне радње које у наставку истраге планира провести тужитељство, могу окончати у року од мјесец дана, односно, због чега није прихватио приједлог тужитељства да се притвор према осумњиченима продужи за два мјесеца, док је, одлучујући по жалбама бранитеља осумњичених, Врховни суд ФБиХ нашао да је Кантонални суд у Тузли пропустио извршити анализу околности које постојале у моменту продужења притвора осумњиченима, а које су релевантне за одлучивање о притвору из члана 146. став 1. тачка д) ЗКП ФБиХ,

Слиједом тога је рјешењем број  03 0 К 026324 26 Кж од 26.01.2026. године, Врховни суд ФБиХ наложио Кантоналном суду у Тузли да отклони напријед наведене недостатке побијаног рјешења.[1]