Рјешењем судије за претходни поступак Основног суда у Бијељини број 80 0 К 185311 26 Кпп од 08.05.2026.године, одређен је  притвор осумњиченом И.С. из Челића у трајању од 1 (један) мјесец, а због постојања основане  сумње да је учинио  кривично дјело – Обљуба са дјететом млађим од петнаест година из члана 172. став 7. у вези са ставом  3. Кривичног законика Републике Српске. Притвор осумњиченом одређен је по Приједлогу за одређивање притвора Окружног јавног тужилаштва у Бијељини број Т 14 0 КТ 0039258 26 од 08.05.2026. године.

            Осумњиченом је притвор одређен из разлога прописаних одредбама члана 197. став 1. тачка в) Закона о кривичном поступку Републике Српске, односно због постојања нарочитих околности које оправдавају бојазан да ће поновити кривично дјело или да ће довршити покушано кривично дјело или да ће учинити кривично дјело којим пријети, а за та кривична дјела може се изрећи казна затвора од три године или тежа казна.

Окружно јавно тужилаштво Бијељина је након покретања истраге против осумњиченог, а налазећи да постоји основана сумња да је осумњичени И.С. починио кривично дјело- Обљуба са дјететом млађим од петнаест година  из члана 172. став 7. у вези са ставом  3. Кривичног законика Републике Српске затражило одређивање притвора из разлога прописаних одредбама члана 197. став 1. тачка б) и тачка в) ЗКП РС достављајући доказе којима би поткријепило основни притворски разлог односно постојање основане сумње да је осумњичени починио наведено кривично дјело. Након што је размотрио наводе из приједлога за одређивање притвора, наводе осумњиченог и његовог браниоца приликом саслушања и увида у приложени спис, суд је нашао да је приједлог ОЈТ Бијељина за одређивање притвора осумњиченом  И.С. основан, те да постоји основана сумња да је осумњичени починио кривично дјело Обљуба са дјететом млађим од петнаест година  из члана 172. став 7. у вези са ставом  3. Кривичног законика Републике Српске.

Суд је нашао да је из изјава свједока саслушаних у истрази, те изјаве оштећене из истраге који је суд у потпуности прихватио, несумњиво утврђено постојање неопходног нивоа основане сумње да је И.С. починио кривично дјело које му се ставља на терет, а што је први услов за одређивање притвора.  

            Одлучујући о посебним разлозима за одређивање притвора суд је нашао да разлози из члана 197. став 1. тачка б) ЗКП РС нису основани, јер треба да постоји основана бојазан или нарочите околности да ће осумњичени ометати кривични поступак, утицати на свједоке, о чему нису постојали докази Тужилаштва, али је прихваћен притворски разлог из тачке в) истог члана јер нарочите околности оправдавају бојазан да ће осумњичени поновити кривично дјело за које је прописана казна затвора у трајању дужем од три године и да то може учинити према било којем дијетету. Ово нарочито због тога што је осумњичени употребио познантсво оштећене са његовим унуком и позвао малољетно дијете да му приђе, које није ни очекивало шта ће урадити, те да код осумњиченог није алкотестирањем утврђено присуство алкохола јер је у записнику о алкотеситрању наведена концетрација 0,00 г/кг, па иако се ради о малој средини, гдје се мјештани међусобно познају осумњичени је показао изузетну упорност и недостатак било каквих обзира, те је испуњен услов за одређивање притвора и по овом посебном разлогу.

            Приликом доношења одлуке о одређивању притвора као најтежом мјером према осумњиченом, овај суд је испитао могућност изрицања других, алтернативних мјера према њему умјесто притвора након чега је нашао да се ни једном другом мјером за обезбјеђење не би могла постићи иста сврха као притвором.

     Одређивање притвора осумњиченом представља мјеру према осумњиченом, али се тиме не дира у претпоставку невиности предвиђену позитивним кривично правним законодавством Републике Српске, те ће кривица осумњиченог бити утврђивана у даљем току кривичног поступка.