Потакнут текућим управним спором који је пред Кантоналним судом у Сарајеву против Федералног министарства здравства покренула онколошка пацијентица из Мостара, овај суд је 22.6.2026. године Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине упутио захтјев за одлучивање о уставном питању.

Пацијентици је одбијена рефундација трошкова лијека који јој је прописао специјалиста будући да њена дијагноза није садржана у индикацији за лијек у Одлуци о листи лијекова Фонда солидарности, иако је и произвођач у спецификацији лијека навео да је он прикладан за лијечење одређене болести.

Поред тога, у Извјештају о финансијској ревизији Федералног министарства здравства за 2024. годину наведено је, између осталог, да Листа Фонда солидарности, донесена 2019. године, није ревидирана до тада, упркос 67 захтјева за уврштавање лијекова на листу који су пристизали између 2022. и 2024. године.

Због тога се захтјевом Кантоналног суда пропитује уставност чланова ИИ, ИИИ и ВИИ Одлуке о листи лијекова Фонда солидарности Федерације Босне и Херцеговине Владе ФБиХ и Прилога 1. Одлуке Листе лијекова у болничкој здравственој заштити који се могу користити на терет средстава фонда солидарности ФБиХ.

Кантонални суд је, такође, затражио оцјену уставности члана 5. Правилника о условима и поступку упућивања осигураних лица на лијечење у иностранству.

Наиме, сходно наведеном правилнику, на лијечење у иностранству осигураници немају право уколико болест која им је дијагностификована није наведена у поменутом члану, без обзира што се и у медицинској документацији и мишљењима надлежних љекара наводи да се одређена болест не може лијечити у БиХ.  

Суд сматра да су наведени чланови и прилог у супротности са одредбама члана 3. Закона о здравственој заштити ФБиХ којим је прописано да свака особа има право на здравствену заштиту и могућност остваривања највишег могућег нивоа здравља у складу с одредбама тог и Закона о здравственом осигурању ФБиХ, као и прописа донесених темељем тог закона те да нико не смије угрозити здравље других људи.

У коначном, упитна је и усклађеност тих подзаконских аката са одредбама члана 2. Устава Федерације БиХ у којем се наводи да све особе на њеној територији уживају права на живот и здравствену заштиту.