• logo
  • osnovna stranica
  • Основни суд у Требињу

    Иди на садржај
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    Округли сто „Појам сентенце и њен значај за уједначавање судске праксе“

    25.10.2024.

    Дана 22. октобра 2024. године у Сарајеву је одржан Округли сто на тему: „Појам сентенце и њен значај за уједначавање судске праксе“ у организацији Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине и уз подршку Европске уније у Босни и Херцеговини и Вијећа Европе. Стручни скуп је отворила Љиљана Бошњак Глизијан, чланица Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине и судија Врховног суда Републике Српске, док су се на значај уједначене судске праксе у својим уводним обраћањима осврнуле Елмерина Ахметај Хреља, савјетница у Одјелу за владавину права Уреда специјалног представника Европске уније у Босни и Херцеговини и Санел Карађуз, виша службеница пројекта Вијећа Европе „Подршка досљедној примјени ЕКЉП и извршењу пресуда ЕСЉП у Босни и Херцеговини“.

    О методологији израде и објављивања сентенци, те њиховом значају за уједначавање судске праксе у Републици Хрватској говорила је Горанка Бараћ Ручевић, судија у Грађанском одјелу Врховног суда Републике Хрватске и предсједница Одјела за праћење европских прописа и судске праксе судова при Вијећу Европе и Европске уније, док је систем у Републици Србији представила Снежана Јовановић, судија Кривичног и Посебног одјељења за организовани криминал, замјеник руководиоца Одјељења судске праксе за Кривично одјељење и Одјељење за заштиту права на суђење у разумном року у кривичној материји Апелационог суда у Београду. Методологију израде и објављивања сентенце и њен значај за уједначавање судске праксе у Босни и Херцеговини, представила је Фатима Мрдовић, судија Грађанског одјељења и предсједница Одјељења за евиденцију судске праксе Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине.

    Овај стручни скуп указао је на потребу постојања дјелотворног механизма који би осигурао досљедност судске праксе, како се не би доносиле противрјечне одлуке у сличним предметима које је донио исти суд, а нарочито када је тај суд задња инстанца на којој се одлучује о дотичном предмету, јер то може довести до повреде начела једнакости странака и поткопати повјерење јавности у правосуђе.

    Током једнодневног скупа представници судова у Босни и Херцеговини и регији су разговарали о улози судија судова највише инстанце, односно одјељења судске праксе у дефинисању сентенце. Посебно је представљен Портал судске праксе у Босни и Херцеговини путем којег се стручној и широј јавности у Босни и Херцеговини редовно пружају информације о судској пракси путем сентенци и пратећих судских одлука, а све с циљем бољег приказа развоја судске праксе.

    Скуп је настављен дискусијама о улози другостепених судова и судских савјетника у том процесу, али и о томе шта представља сентенца, ко, када и зашто припрема сентенцу, као и коме је она намијењена. Опсежне дискусије су вођене и о потреби боље доступности сентенци не само стручној, него и широј јавности.

    Очекује се да ће се дијалог ове врсте наставити, како на нивоу бх. правосуђа, тако и на нивоу регије, како би се побољшао квалитет сентенци, што ће у коначници довести до путоказа за даљи развој система уједначавања судске праксе.

    Приказана вијест је на:
    Обавијест о преузимању садржаја
    Napomena: U slučaju preuzimanja vijesti istu preuzeti u integralnom obliku uz navođenje izvora informacije.
    331 ПРЕГЛЕДА
    Копирано
    Повратак на врх

    Округли сто „Појам сентенце и њен значај за уједначавање судске праксе“

    25.10.2024.

    Дана 22. октобра 2024. године у Сарајеву је одржан Округли сто на тему: „Појам сентенце и њен значај за уједначавање судске праксе“ у организацији Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине и уз подршку Европске уније у Босни и Херцеговини и Вијећа Европе. Стручни скуп је отворила Љиљана Бошњак Глизијан, чланица Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине и судија Врховног суда Републике Српске, док су се на значај уједначене судске праксе у својим уводним обраћањима осврнуле Елмерина Ахметај Хреља, савјетница у Одјелу за владавину права Уреда специјалног представника Европске уније у Босни и Херцеговини и Санел Карађуз, виша службеница пројекта Вијећа Европе „Подршка досљедној примјени ЕКЉП и извршењу пресуда ЕСЉП у Босни и Херцеговини“.

    О методологији израде и објављивања сентенци, те њиховом значају за уједначавање судске праксе у Републици Хрватској говорила је Горанка Бараћ Ручевић, судија у Грађанском одјелу Врховног суда Републике Хрватске и предсједница Одјела за праћење европских прописа и судске праксе судова при Вијећу Европе и Европске уније, док је систем у Републици Србији представила Снежана Јовановић, судија Кривичног и Посебног одјељења за организовани криминал, замјеник руководиоца Одјељења судске праксе за Кривично одјељење и Одјељење за заштиту права на суђење у разумном року у кривичној материји Апелационог суда у Београду. Методологију израде и објављивања сентенце и њен значај за уједначавање судске праксе у Босни и Херцеговини, представила је Фатима Мрдовић, судија Грађанског одјељења и предсједница Одјељења за евиденцију судске праксе Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине.

    Овај стручни скуп указао је на потребу постојања дјелотворног механизма који би осигурао досљедност судске праксе, како се не би доносиле противрјечне одлуке у сличним предметима које је донио исти суд, а нарочито када је тај суд задња инстанца на којој се одлучује о дотичном предмету, јер то може довести до повреде начела једнакости странака и поткопати повјерење јавности у правосуђе.

    Током једнодневног скупа представници судова у Босни и Херцеговини и регији су разговарали о улози судија судова највише инстанце, односно одјељења судске праксе у дефинисању сентенце. Посебно је представљен Портал судске праксе у Босни и Херцеговини путем којег се стручној и широј јавности у Босни и Херцеговини редовно пружају информације о судској пракси путем сентенци и пратећих судских одлука, а све с циљем бољег приказа развоја судске праксе.

    Скуп је настављен дискусијама о улози другостепених судова и судских савјетника у том процесу, али и о томе шта представља сентенца, ко, када и зашто припрема сентенцу, као и коме је она намијењена. Опсежне дискусије су вођене и о потреби боље доступности сентенци не само стручној, него и широј јавности.

    Очекује се да ће се дијалог ове врсте наставити, како на нивоу бх. правосуђа, тако и на нивоу регије, како би се побољшао квалитет сентенци, што ће у коначници довести до путоказа за даљи развој система уједначавања судске праксе.